Srpska književnost u XVIII veku

348 ЈОВАН СКЕРЛИЋ

основати, исто онако, као што је позвао и Емануила Јанковића. Немајући новац за тај далеки пут Доситеј је оно мало новаца што му је остало трошио шетајући се по саксонским варошима, Дрезди, Алтенбургу и Цајцу. Када је остао без новаца, у јесен отиде у Беч, где се врати свом старом занату, давању часова из језика.

У Бечу је остао две године, од јесени 1785 до краја 1787, непрестано дајући часове из талијанског и Француског језика. Али и ту није могао дуже остати. „Неопредељена жеља, да јоште што за живота на штампу издам све је победила; зашто у Бечу и лекције предавати и о овом делу радити није ми могуће било.“ Он се сети позива генерала, Зорића, и крајем 1787 био је већ у Шклову. Зорић му је обећао да ће донети штампарију у којој ће и његова дела моћи штампати. Чекајући штампарију шест месеца, и не дочекавши је, Доситеј остави Шклов. У јуну 1788 он је у Лиландији, у Сесвегену, на једном генераловом добру; 3 августа био је у Риги, а 28 августа у Класену, у Курландији. Зорић му је дао 400 рубаља у новцу и једну скупу лисичју бунду, а сем тога откупио му је и нешто књига. Са приличном сумом новаца у џепу, Доситеј пређе у Немачку. 14 септембра био је у Кенигебергу, 30 у Берлину, 8 октобра у Витембергу, а 20 је у Лајпцигу где се задржава неколико месеца, штампајући Басне и пригодну Пену на взлтте Бђлграда.

Доситеј је сам описао свој живот до тога тренутка, и отуда је тај део његова живота много познатији но познији. Године 1789 он се понова враћа у Беч, где остаје све до 1802, живећи од часова које је давао и пишући и растурајући своје