Srpska književnost u XVIII veku

СРПОКА КЊИЖЕВНОСТ У ХУПГ ВЕКУ 349

књиге. 1790 имао је намеру да изда једну практичну граматику за учење грчког, енглеског, талијанског и Француског језика. 1793 изилази у Бечу његово Собранле разнихљ нравоучителнихф вешећ, 1796 изилази у Млетцима његов превод Толкованле воскреснихђ евангелаџ, које је митрополит Стратимировић забранио. Његове материјалне прилике су неповољне, горе но икада што су биле. Од књижевности се тада код Срба није могло живети, и Михаило Максимовић писао је 1799 године у свом Маломљ Буквару за велику децу: убт сербске литературе живити јест толико колико од капуцина, чорбу носити“. У издавању књига Доситеј се задужио, а новац од растурених вњига тако је слабо долазио да 1799 године није могао од Басана ни толико -да наплати да покрије трошкове око повеза. У једном писму, из 1791 године, Стефану Рајићу, овечком учитељу, он се жали на тешке прилике у које је запао, тако да по десет часова дневно мора да даје лекције и да своје здравље и живот доводи у питање.

Био је већ ·остарео, ствари му нису повољно ишле, Новаковићева штампарија била је пренета у Будим, и он је изгубио вољу да остане у Бечу. У лето 1809 он се пресели у Трст, где је имао пријатеља и добротвора међу тамошњим трговцима српским.) Они му обећају 2.000 Форината го-

Т) () томе његовом преласку у Трст занимљиво је, и ако нетачно, оно што прича Сава Текелија у својој аутобиографији (Летопис Матице Сриске, 1879, књ. 120, стр. 19, 22, 89,). Текелија прича како је, невадовољан неправдом која му се учинила у државној служби, 1798 године намеравао да пређе у Србију и тамо подигне народни устанак. Ради тога учио је "у Бечу грчки код Доситеја (или како он вели Теодосија) Обрадовића. Он натовори Доситеја да пређе у Србију и види шта се тамо може с тим људима учинити. У исто време, он, Доситеј и Петар Чардаклија

Па