Srpska književnost u XVIII veku

СРПСКА КЊИЖЕВНОСТ У ХУП1 ВЕКУ 355

Кад год не би од мене бежале Ил' под растом на трави заспале!

Он води живот једног впикурејског Филозофа. Подигао је виноград, засадио липе и руже, напунио подрум, добавио краву, теле и јагањце. „Да сам у Пољској, пише он, звао би се умоц пан доброцеј«; около Пожуна звали би ме „штренгер хер“, а у Влашкој викали би ме удомнуле боеруле!«“ Чудо шта човек у дугом животу дочекати неће“

Али старац има и један узрок потајног незадовољства. Откако је дошао у Србију и упаоу послове, готово сасвим је престао писати и штампати. Средине у коју је запао и време у којем је живео било је далеко од књижевних преокупација. „Откад сам прешао овде, пише он из Београда (810 године, ни једна, географија није се продала, нити се овде за књиге мари..“"“) Сем другога издања Собранлл (1808) и једне пригодне песме Ст на новми 2005 1808, он ништа није издао. А „чрезвичајан је сврабеж књигоиздавања, пише он 1810. Хоће да штампа, било како било, и да би право знао, да ће му се у наштампаној хартији сиру бакалницама замотавати. Признати ваља, да и штампарија од многога ограисала! Све ја то знам, не тајим, слободно кажем, чебто сам себи преко носа бацам, ал' све то не помаже: типоманија је необуздана.“ Он намерава да у Београду оснује штампарију, ради тога пише Трлајићу у Петроград, и стално гаји жељу да друга књига његових Собранља буде прва књига штампана у ослобођеној Ср-

') Навод из једног Обрадовићевог писма у Мезимцу Г. Доситеа, Обрадовича, издање Павла Соларића, Будим, 1818, стр. 5.

25%