Srpska književnost u XVIII veku

358 ЈОВАН СКЕРЛИЋ

бивати све критичнији и његов рационализам све снажнији. И та врло складна мешавина с једне стране сузне осетљивости и старинске „чувствителности“, а с друге стране један врло ведар пикрепак дух, култ за „богодану свободу ума“, чини од Доситеја једну од најсређенијих и најуједначенијих природа које се могу замислити. Својим карактером Доситеј је чинио врло јак утисак на све који су га познавали. Оно силно поштовање које су му Срби указивали даје се објаснити великом духовном надмоћношћу његовом над њима, али и на стране људе он је чинио утисак једног изузетнога, човека. 1805, руски писац Андреј Кајсаров, који га је видео у Трсту пише Лукијану Мушицком: уу Триесту смо били код нашега Обрадовича, он је подаровао нам нека од книг својих и верло био радостан да смо јего посетили. То није обикнован човек.“ ')

Извесно је да код Доситеја има више но што би требало попустљивости, готово понизности путујућег калуђера и претеране љубазности једнога домаћег учитеља који је често живео од туђе дарежљивости. Али ипак у тој својој социјалној гипкости он има моралне и духовне чврстине, п у томе погледу за њега се може рећи оно што је Гете говорио за Виланда: „то је трска коју ветар савија и на једну и на другу страну, али која се својим кореном чврсто држи за земљу.“ И ако је исповедао јеретичке идеје и ударао на толике предрасуде, традиције и интересе, Доситеј је доста добро прошао кроза живот, захваљујући својој питомој и кроткој души, јер је био љубаван, приступачан и прилагодљив човек, створен да живи

т) Новмл писма Добровскаго, Копитара пи других» тогозападнио Славланљ», стр. 697.