Srpska književnost u XVIII veku

СРПСКА КЊИЖЕВНОСТ У ХУПЛ ВЕКУ 361

сио, и живот га је научио једној практичној п ведрој Филозофији која циљ човеков ставља на земљу а не на небу, и која учи да је сав проблем у животу провести што боље и угодније живот, не само не чинећи зла но чинећи и добра другима. Као и цео ХУШ век, Доситеј је присталица разумне епикурејске филозофије, стављене на супрот мрачном хришћанском аскетизму и мржњи на живот. Он воли Физички живот, и ако је требало и морало, _ као што је то било док је учитељовао у Северној Далмацији, он се знао скучавати. Он је увек био апостол, али није марио да буде мученик, и проповедајући увек духовну рану и душевни живот, увек је волео и тражио угодности и радости свакодневнице и земаљскога царства.

У његовим успоменама има сваки час забележено како је волео добро појести и попити. Он бев икаквог лицемерства прича како је у Енглеској добро ручавао, и како је за себе написао: „Ргаезег , ићт де ргапфо вштепдо агиг, пети седо, |(навласито гди је о ручању посао, никоме не уступам)“. Последње године свога живота епикурејски је удесио и проводио. Пријатељи му са свију страна шаљу бермета, шилера, ракије, уна исцеленије и на увеселеније“. Из његових песама, види се колико је држао на пун подрум и добро постављен сто, и то своје човечанско осећање он никада није крио.

У опште, и то је његова велика врлина, он није човек који изиграва, он је врло природан, и показује се увек онакав какав у ствари јесте. Ако је било човека који је у то време могао играти неку улогу, то је овај човек, који је више видео пи више знао но и један живи Србин, и који је