Srpska književnost u XVIII veku

370 ЈОВАН СКЕРЛИЋ

је Аделаида. алмшиската џастирка, исплатена ОТЂ Крђето Столнђ Пишурка. Свиштовски учитељ Теодор Т. Хрулев штампао је у Букурешту Ижицу Досител Обрадовича, од које је друго издање изишло у Букурешту 1864, а: треће у Рушчуку (Русе) 1868. Нов превод, под насловом Ижица или азбуквица от Доситела Обрадовича, од-Н. К. Гричарова, штампан је у Рушчуку 1867. П. В. Оджаков превео је и у Рушчуку 1865 издао Цу философ. И. Крантовски превео је „отђ србски 1адввљ изђ Доситен“ Повђсту смешна за едни обуша.

1793 изишао је румунски превод Басана. ШаФарик мисли да је преводилац Доситејев синовац Григорије Обрадовић; Јован Ст. Поповић означује као преводиоца Цикандјана, румунскоге пароха у Малом Бечкереку.')

У погледу издавања, Доситеј је био један од првих српских писаца који су систематски издавали своја књижевна дела. Он је био и писац и издавач и растуривач својих дела, и једно време, 1803, намеравао је чак да почне издавати дело и других српских писаца. И он је то чинио са великим личним жртвама, одиста из најистинитијега родољубља и оданости општем добру. Као учитељ језика он би заштедео по коју стотину Форината, и чим би осетио нешто новаца у џепу, отпочињао је штампање које своје књиге. 1790 пише он како је новац добра ствар, којом се много може добра учинити, „кад се уме и жели< на што добро употребити. „Ја већ имам неколико. Јошт ћу ако Бог да имати, јер узалуду не стојим, а како видим да имам толико колико потребујем, гди год буде добра штампарија, ето ме ту...“ Величина дела за-

1) Гласник Друштва Србске Словесности, 1847, књ. Г, стр. 81.