Srpska književnost u XVIII veku

__СРПСКА_КЕЊИЖЕВНОСТ У ХУПТ ВЕКУ У

висила је од новца који је имао: ако је био при новцу додавао је још по који табак; није ли имао новац, он је дело свераћивао.

Издајући своје књиге, Доситеј ни за један тренутак није мислио на спекулације и личну зараду. Он је себи ставио за животни задатак: рад на добро „наше миле нације“, просвећивање „љубезне српске јуности“. Цео свој живот удешавао је он према штампању својих књига: он иде у Беч, у Лајпциг, у Трет, да би могао штампати своја. дела, и то увек на своју личну штету. Јер, његове књиге нису тако добро пролазиле. Прва свеска, Живота и Приклмоченла штампана, је у 300 комада, и прве, 1788, године, није се растурило више од 50 комада. Моћни противници су чинили сметње ширењу и продаји његове књиге. Зна се да су прву његову књигу калуђери прогонили и спаљивали, Његов превод Кусиожо досшоу или толкованће воскреснихљ евангвллф забранио је митрополит Стратимировић, као што је Синод у Карловцима 1850 године тражио од државне власти да се забрани продаја његових вњига. Зато што је српска публика била слаба и малобројна, Доситејеве књиге нису ни толико добро ишле да бар покрију издавачке трошкове. Готово све књиге донеле су му штету. За Басне, које су му изишле 1788 и Собраниле вечцеч, које је изишло 1793, Доситеј 1799 године није наплатио ни толико да исплати повев књига ! |

Оно што га је још колико толико извлачило, то је што је имао мецената међу имућним трговцима српским, нарочито у Трсту. Он се обраћао на „роду доброжелатеље“, „Сарајлије, Требињане, Новосађане и Осечане“, да новчано помогну његово издање, и тако је обично и бивало. Они су

24%