Srpska književnost u XVIII veku

372 ЈОВАН СКЕРЛИЋ

обично слали у напред по неколико дуката, Доситеј им је затим слао штампане књигв у вредности послатог новца, а они су их после распродавали или поклањали. Било је родољуба, који су од штампаних књига узимали од једном, за готов новац, по 100 до 200 комада, и тако смањивали велики новчани терет Доситеју и омогућавали му да своја дела даље издаје.

4). Интелектуални утицаји.

У основној школи чаковској, код „мештра«“ Добре и магистра Микашиновића, Доситеј се прво упознао са црквеним књигама у школској употреби, часловцем, псалтиром, катихизисом, извесно у руским издањима. Трудољубив и жудан читања, он, пошто је прогутао школске“ књиге, бацио се на уравличне друге рукописне вешти с толкованијем“, по свој прилици на рукописне зборнике разних састава побожно-моралног садржаја, каквих је било у ХУШ веку. У предговору Етике, Доситеј помиње да је као дете читао Стематографио Христифора леФаровића. У наступу верског заноса, он је читао прологе пи житија светаца, „казанија илити поученија“, на словенском и румунском језику, и под утицајем те црквене романтике и аскетске мистике, он и одлази у калуђере.

За свога трогодишњега бављења у Хопову, где се налазио приличан број црквених списа, он је врло много читао. У манастиру се сав заронио у побожну књижевност и срећно испливао из ње. У манастиру је почео читати прве књиге световнога садржаја и улазити у сувремену науку. За неколико месеца он је „прогутао и прождрао“, по сопственом казивању, сва житија која му се у руци