Srpska književnost u XVIII veku

СРПСКА КЊИЖЕВНОСТ У ХУШЈ ВЕКУ 3738

нашла. После житија, која су лепа књижевност црквена, прешао је на црквену теорију и науку, на дебеле Фолијанте теологије, нарочито руске сколастике. У хоповској манастирској библиотеци и данас се налазе удушеполезне“ књиге, на којима је Доситеј, »недостојни дијакон“ и „многогрјешни чериц“ записао да, их је прочитао. Од половине јуна 1759 почео је он читати та дела догматичке теологије, редом, Каменљ вбрм рјазанског митрополита, и ортодокснога теолога Стефана Јаворског, беседе ученог руског црквеног беседника Симеона Полоцког Об65д% душевнљош, говоре и теорију црквене речитости Јоаникија Гољатовског, Алфавитљ духовнљи Исаије Копинског, руске беседнике и црквене полемичаре ХУП века, затим Лествицу, аскетско дело, Јована Климакса или Околастика, аскетске поуке Јефрема. Сирјанина, беседе Јована Златоустога, и тако даље. Од свих тих читања на њега. су нарочити и трајан утисак оставиле беседе Јована Златоустогу. Ив његових дела он је 1767 године саставио своју Буквицу, и доцније га је радо и често наводио као неисцрпан источник мудрости.

У току 1759 године Доситеј се почео трезнити од верског заноса и читати друге књиге сем житија, светаца и аскетских поука. У рукописном зборнику хоповскога јеромонаха Спиридона Јовановића, он је 1759 читао поред црквених прилично и световних ствари, историју пада Цариграда у турске руке, преглед прошлости српскога народа, по кроници Ђорђа Бранковића, извод из историчара Баронија, историјске анегдоте и причице, одломке из трагедије Емануила Козачинског о Урошу У, известан број Езопових басана и Евопову биографију, две мале географије, изводе из закона Цара Ју-