Srpska književnost u XVIII veku

СРПСКА КЊИЖЕВНОСТ У ХУПЈ ВЕКУ 379

дини лек од тога великог зла види у науци и у слободи, „и тако шат се кад сујеверије и злоупотребљенија истребе и искорене“. Доситеј, од своје стране, говори у истоме смислу, и помиње да је познавао п сам „једног учитеља, именом Партенија, у Триполици, који би горко жалио против ови бедни обичаја, против који је и књигу је једну на простом греческом језику издао био“, и који мало што није са својом књигом као јеретик спаљен. И тако је после утицаја руске сколастике дошао утицај грчких црквених реформатора, код којих је Доситеј нашао прве идеје и први пример за свој даљи рад на пољу цпрквенога преображаја. Дошавши по други пут на Крф, Доситеј је понова почео учити латински језик, који је раније у два маха започињао, у Хопову 1759 и у Загребу 1760. Када се по други пут вратио у Далмацију, почео је писати своје буквице и проповеди. Тај посао, како сам вели, био му је лак: „јер сам довољно на то потребни књига, како на греческом, тако и на талијанским језиком имао«. И на његовом стилу из тога времела огледа се потпуно утицај грчкога језика и читања. Буквица је састављена из одломака, из Јована Златоустог, као што има навода из Омира, Евопа и Теокрита и још из унеких елено-греческих књига“. У црквеним беседама. осећају се трагови из Јована Златоустог. ВЂнацљ 0д% –Алфавита преведен је са грчкога ;, Христомстља исто тако. Такође у списима писаним око 1770 године и у Далмацији где се много говорило талијански осећа се утицај талијанскога језика. У стилу има целих речи и реченица талијанских, а од »италијских“ књига које помиње да је тада читао навео је само једну: „књигу звану Илустра-