Srpska književnost u XVIII veku

380 ЈОВАН СКЕРЛИЋ

ција“, по свој прилици Спа Шизтаја од језуита А. Кирхера, која је изишла у Амстердаму 1667 године.

Све то, и читање руских теолога и грчких црквених реформатора, било је тек посредно упознавање за сувременом, западном мишљу, црпење модерних идеја из извора друге руке. Тек 177! године, по одласку у Беч, Доситеј долази у непосредни додир са западном културом и сувременим духовним покретом европским.

Доситејево дуго борављење у Бечу једна је од најдужих и најважнијих етапа у његовом духовном развитку. Он је у Бечу проживео дуже но и у једном другом месту, неких двадесет и две године, скоро трећи део свога живота: од краја 1771 до 1776, шест „полевни и радосни година“; затим од јесени 1785 до краја 1787, дакле две године, и најзад од !789 до лета 1809, беспрекидно четрнаест година. Што је најважније, Доситеј је био у Бечу за време док је Јосиф П, уз матер и самостално, владао Аустријом, у доба оног великог духовнога покрета, који је из основа задрмао целу стару и заспалу Аустрију, и који је познат под шменом јозефинизма'). Доситеј је био и из раније у тим идејама; и цела акција цара-реформатора нашла је у њему одушевљена присталицу и браниоца. И као Србин п као рационалист он је са заносом поздравио „праведнејшега, премудрога и богопросвештенога владатеља“. Он у својим књигама развија и код Срба брани цареве реформе. Цео утицај Јосифа П на њега је био такав, он

„је у толикој мери био јозефинист, каквих је било

1) В. ову књигу; глава Х, Јозефинизам, стр. 168-–-175.