Srpska književnost u XVIII veku

ДМ в ни

382. Е ЈОВАН СКЕРЛИЋ

којега он често помиње, нарочито у Баснама, где га је и преводио, за њега је »остроумни и премудри Лесинг“, „велики премудрејши "у нацији својој“, „просвештене Германије велики просветитељ“, и ставља га напоредо Ри и Христом. Од

немачких писаца које је читао Доситеј помиње Христијана Волфа (1679—1754), „Германије просветитеља«“, главнога Филозофа немачког из прве половине ХУШ века, који је због својих слободних идеја био гањан, који је биоу добрим односима са Петром Великим, давао му савете како да организује просвету у Русију и чија је лајбничкокартезијанска Филозофија владала у Немачкој све до Канта. Даље, Доситеј помиње да је читао Георга Христијана Рафа (+ 1788), популаризатора природних наука, Ј. Г. Сулцера и његово Размишлђна ши чудодђстваљахо божлахб у натури (Уетзисће тетал веће СседатћВеп пђет але Ууетће дет Маћит, 1745); упремудрог Халера“, једнога од најважнијих немачких. писаца пре Клопшотка и Лесинга, чије је свестрано знање било на особитом гласу; Цоликофера (1730—1788), протестантског пастора у Лајпцигу, која је са Мосхајмом и Шпалдингом, био један од најглавнијих проповедника немачких у ХУШ веку. То су немачки писци које је Доситеј знао, преводио или наводио, али има извесно још цео један низ мањих писаца које је морао знати и на које се угледао. То су нарочито били популарни рационалистички просветитељи, којих је тада у Немачкој био врло велики број, и који су у својим популарним списима ширили нове идеје у широке слојеве народне.

Мање од немачке утицала је Француска књижевност на Доситеја. Још између 1771 и 1776 он !