Srpska književnost u XVIII veku

СРПСКА КЊИЖЕВНОСТ У ХУПТ ВЕКУ 383

је у Бечу научио Француски и отпочео читати дела, из Француске књижевности.

Али од три велике европске књижевности које је знао, од немачке, енглеске п Француске, он је понајмање упућен у Француску. Од Француских писаца он нарочито воли и цени Фенелона „блаженога и светог архијепископа Фенелона“, „оног премудрог и добродетељног камбрејског архиепископа“, чијем се гробу у Камбреу поклонио. Он зна за оног идеализованог Фенелона, какав сеу ХУШ веку замишљао, и какав је мало одговарао стварности. Он хвали његове упремудре разговоре“, усваја и развија његове идеје о васпитању жена, и неколико пута наглашава велику потребу да се Телемах преведе на „просто чисто србски“, јер је то књига која уможе многима полезна бити«“. Доситеј воли Марментела, и преводи његову Аделаиду пастирку на Алпима пи „моралну повјест“ Лавза и Лидију из Сотћев тотаих. Он хвали и често наводи "Ле Сажова жила Блаза, Молиера и његове „остроумне и благонаравне комедије“, Тартифа, Мизантропа, Тврдицу и вели да та „премда, измишљена сочиненија представљају обрав и разне човеческе нарави, изоштравају ум, и забављујући и увесељавајући разумне читатеље, дају им предивна и преполезна наравоученија«“. У његовим Баснама || има извесан број и Лафонтенових, али вероватно | је да их је узимао из какве немачке збирке ба-' сана. Карактеристично је да Доситеј никако не наводи два главна Филозофска писца ХУШ века у Француској књижевности, Волтера и Русоа, на | рочито Русоа, са којим је имао доста 8 ваједничких моралних и интелектуалних црта.