Srpska književnost u XVIII veku

СРПСКА КЊИЖЕВНОСТ У ХУПТ ВЕКУ 385

тачне идеје, идући не у дубину но у ширину, из ускога круга посвећених у широке слојеве народне.

Доситеј Обрадовић је остао један разборит и трудољубив самоук, који се целога, свога века, ревносно трудио да надокнади оно што редовним школовањем није у младости постигао. Он пролази кров најразличитије средине, и од сваке му остаје по нешто, од манастирскога, „светињичења«“ као од великоварошког европског живота. У разним променама свога живота он је претрпео неколико разних, па и супротних интелектуалних утицаја, и од свакога је задржао по нешто: и од хришћанске мистике, и од руске теологије, и од грчкога реформаторства, и од аустријскога јозефинизма, и од немачкога протестантизма, и од Француске Филантропије, и од енглескога рационализма.

Он никада није ни помишљао да се одаје на неке специјалне Филовофске студије и улази у дубину појединих доктрина.

Превелика мудрост нек на небу стоји, Истребити с света злобу, то су труди моји,

како Доситеј преводи један Француски стих упремудрог и храброг краља“ Фридриха 1, а то би се дало узети као оцена целе његове филозофске и књижевне делатности. Он је добро знао шта, премалша и његову спрему и његове способности, п он се задовољио једним осредњим еклектизмом, непрестано имајући на уму прилике и практичне потребе свога народа. Он никада није истраживао крајње узроке, правио оштроумне дедукције и стварао ингениозне системе: он је полазио од конкретних случајева, говорио о постојећим стварностима, давао упутства и савете. Његов задатак је врло прост: „словесни будући, имам богодану и

СРПСКА КЊИЖЕВНОСТ У ХУШ ВЕКУ 25