Srpska književnost u XVIII veku

Ми Мр А бе У

386 ЈОВАН СКЕРЛИЋ

природну власт другима мисли моје приобшчавати, и што сам добро и паметно од други чуо и научио другоме казивати«“.

Из прегледа садржине његова дела јасно се види његова несамосталност као мислиоца, неоригиналност и несистематичност његове ФилозоФије. Добар део његова рада то су преводи: буквице су из-Јована Златоустог; Хритостта је превод са уелино -греческаго“, »2с немецког“ је преведено Слово поучително из Г. Ј. Цоликофера; Басне су из реда, преведене, из Евопа, Федра, Лесинга и Лафонтена; Совђти здраваго разума садрже »најизбраније мисли и саветовања учени људи, с разни језика преведене“. Један пар папуча је превод Пе адио ратгојпе талијанскога новелиста Гаспара Гоци; Дамон је преведен из Лесинга, Лавзусљ и Лида и Аделаида из Мармонтела, неколико чланака из Адисонова, Фресћађот-а ; Толкаванле-воскреснихђ евангелш је превод са грчкога из Никифора Теотока; Етика је превод из талијанског Филозофа Соави. Готово за све мање чланке наћи ће се да су преводи из немачких и енглеских моралних и рационалистичких писаца ХУШ века.

Онакав какав је, у својој интелектуалној Формацији и књижевном раду, Доситеј Обрадовић је еклектички и практички Филозоф, просветитељски популарни писац, који на свој народ примењује ошште идеје ондашњега рационализма.

Б) Рационализам и педагошки погледи

Основно осећање код Доситеја Обрадовића, била је љубав ка истини, потреба да живи у истини и да удеси и свој итуђ живот према њој. Истина, или бар оно што је он тврдо држао за истину, за