Srpska književnost u XVIII veku

388 ЈОВАН СКЕРЛИЋ

(слободно мислити: „да моји јединоплемени усуде са сверх сваке ствари свободно мислити и све што чују да суде и расуждавају“. Од слободе ума зависе све друге слободе. Народи који су остали у ропетву „мрачног невјежства“, укоји само по старим мњенијем и обикновенијем остају, морају како год остали азијатически и африкански народи у вечној очајној тами и неразумију лежати. Не мислећи, не расуждавајући и не чинећи никакова употребленија богоданога ума и словесности, нити примајући никакав приклад од други учени и просвештени народа, остају за вавек у всеконечном и плача достојном бесловесију“.

Човек, народ, друштво и човечанство могу живети и развијати се само на основу здравога разума, ако се отресу старих заблуда и усвоје нове истине. Али до истине се не долази само голим умовањем. Здрав разум је само средство, метод, а циљ је просвета, наука, искуство векова и културних народа. Наука је прави лек од свих духовних пи друштвених зала, прави искупитељ, нови Месија човечанства. И Доситеј неће никад имати довољно лепих речи да слави науку, „свету науку, Божји дар, небесни свет“: „наука и књиге премудри и просвештени људи, учени људи, дале су ми способ проћи и достигнути до најпостојанији заплетака срца мојега; просветиле су ме и дале су ми више познанства, него што би могао придобити искуством хиљадугодишњег живота на земљи“. Београдску Велику Школу он је отворио свечаном беседом „о дужном почитанију к наукам“, у којој је изнео сав морални и културни значај ослободилачке науке, која је Србима потребнија но икоме.

Доситеју ништа не изгледа важније но ширење