Srpska književnost u XVIII veku

СРПСКА КЊИЖЕВНОСТ У ХУП1 ВЕКУ 389

научних истина. „Боље је много једну паметну и полезну књигу, с коликим му драго трошком, дати се да се на наш језик преведе и наштампа, него дванаест звонара сазидати, и у сви њи велика звона, поизвешати: зрно памети неће се нашој деци при-

додати, ако ће им довека звона лупати. Књига) браћо моја, књига! а не звона и прапораца! Књиге, |

предраги и непрецени небески дар, просвећени умова поносите кћери! Оне сад на земљи и на миру царствују и премудре законе дају, оне војују и побеждавају, оне славу благополучни народа до сами звезда подижу и преузвишавају“.

У очима Доситејевим, наука не вреди сама по себи, но по својој примени, од практичне користи коју пружа људима. Он осуђује оне који раде науку ради

личне Користи и славе. Такви људи га опомињу“

на орлове који само зато излећу у висину да боље виде плен и да га зграбе. Његов идеал то је Сократ, који није хтео да се губи у тамним метаФизичким теоријама, од којих људски род нема никакве користи, но је, по Цицероновим речима, свукао филозофију са неба, довео међу људе да

постану разумни, праведни и добродетевљни. Наука је само једно средство, а циљ је њен подићи људе до духовне слободе и моралног савр-

шенства. Наука је Доситеју основа п средство етике, а сав његов посао, како сам вели, био је уморалпвирање и резонирање«“, сав задатак његов био је: упознати какви су људи, из којих узрока бивају таки или другојачи; какви би ваљали да су и чрез која средствија могли би таки постати. Притом, будући да, какви смо год, морамо један с другим проводити, како ваља дакле да поступамо и да се

опходимо, да нисмо један другоме теготни, досадни