Srpska književnost u XVIII veku

СРПСКА КЊИЖЕВНОСТ У ХУП1 ВЕКУ 393

У својој старости, Доситеј се сав дао на примену својих педагошких идеја. Око 1804, он има намераву са Павлом Соларићем умеђу родом нашим једно лепо училиште воздвигнути«“. 1805 он ту своју намеру саопштава црногорском владици Петру [, а када се Србија ослободила његова намера је била да у њој, по својим идејама, организује народну просвету: „не само лаган, него и радостан и весео међу свима људима куд и камо најсрећнији, у сенци и под заштитом липице, учићу шуме лепе Србије да одјекују!«“ И последње године његова живота сагласне су са његовом главном идејом: индивидуално рационално и етичко васпитање као средство народног и човечанског напретка. 6) Цревена реформа

Раскалуђер, ученик грчких црквених реформатора и европских рационалиста, поборник рефорама, Јосифа П, Доситеј Обрадовић се највише изразио и најјаче истакао у верској критици, на пољу црквених рефорама. Он у српском друштву отпочиње отворену борбу против верскога фанатизма, и калуђерскога паразитизма, против застарелих и штетних верских установа, и обичаја, а за верску сношљивост и преображај цркве према захтевима, здравога разума. Проповедајући те нове и смеле идеје, Доситеј није само пресађивао у српско друштво оно што је код других народа видео, није само теоријски и идеолошки развијао опште европске идеје онога времена и заступао антиклерикалну делатност Јосифа П. Доситеј том својом акцијом задовољава једну стварну потребу српскога дру-! штва, он само даје научну основу и књиженне!