Srpska književnost u XVIII veku

394 ЈОВАН СКЕРЛИЋ

Формуле стању ствари које је код Срба одиста постојало, оној борби грађанства против теократије, и световнога и опште националнога духа против пцрквенога п уског сталешкога гледишта. Доситеј никако није подстрекач антиклерикализма у српском друштву на крају ХУШ века, он је резултанта једнога стања, ствари и осећања које постоји, он је највиши и идејни израз борби који је светован сталеж српски у Јужној Угарској кроза сто година водио противу свемоћи јерархије у народном животу и против теократске организације српске народне самоуправе. ') Српско грађанство, чим се прилагодило условима новога живота, чим се довољно развило и просветило, повело је борбу против свемоћи црквене јерархије и духовних сталежа. Као и у целом свету, по непромењивим законима истријскога развитка, и у српском друштву било је дошло до сукоба између насилничкога и корумптивног духовнога сталежа и просвећеног грађанства. На свима српским Саборима, почев још од почетка ХУШ века, бивали су ти сукоби. Световни посланици жигосали су грабљивост, несавесност и самовољу архијереја, калуђерства и свештенства, тражили су да се духовни сталеж уредбама утера у границе морала, човечности и хришћанских врлина, да народ врши контролу над радом својих црквених старешина, да црква буде свију верних а не само неколико владика, свештеника и ка| луђера. Те борбе биле су сталне, у добу од !7%0 до 1748 достигле су свој врхунац, и нису никако |престајале све до краја ХУШ века, када је државна власт, нешто из централистичких државних

1 В. ГУ главу ове књиге: Културно стање дужовниг сталежа стр. 12—92.