Srpska književnost u XVIII veku

со мо) сл

СРПСКА КЊИЖЕВНОСТ У ХУП1 ВЕКУ

разлога, нешто из рационалистичких идејних побуда, стала ограничавати свемоћ јерархије, стајала, на пут њеним злоупотребама, и почела натурати реформе у напредноме духу. | Из докумената из будимских архива које је објавио Гаврило Витковић, види се како је страсна и непрекидна била борба пз-'! међу просвећених грађана и свештеника, који су | гледали само свој интерес. Та. борба, даје идеју у каквим односима су стојала два главна сталежа, српска, грађански и духовни. Грађанско незадовољство са духовним сталежом, народна борба против свемоћи и злоупотреба, јерархије, калуђерства и свештенства, била, је једна стална чињеница која је добивала израза на свима народним саборима и дешавала се посведневно у целоме народу. Културни световни елементи српскога друштва већ су увелико имали ако ништа друго а оно бар осећања, којима је Доситеј Обрадовић дао сувремени 'и књижевни израз. Да тога није било, Доситеј не би нашао у грађанству на толико добротвора и мецената, не би стекао толики број читалаца, и не би тако брзо и тако потпуно завладао читалачком публиком српском.

У својој верској критици, Доситеј у првоме реду удара на верску заслепљеност; заједно са целим својим веком он објављује рат Фанатизму, и тражи да у духове, у обичаје, у законе уђе модерно и Филозофско начело верске сношљивости. Он је ва верску сношљивост, и као рационалист који одбацује ритуализам, Формализам и догматизам цркве, и као поборник Јосифа П, који у донде католичкој Аустрији прокламује Филозофску идеју

') В. У главу ове књиге: Културно стање дутовниг сталежа, стр. 74, 84,