Srpska književnost u XVIII veku

398 ЈОВАН СКЕРЛИЋ

је нужно и темељито, шта ли је случајно и излишно, које је право и унутарње богочашће п благочашће, које ли су спољашњи обреди илити церемоније.“ "Он усваја и подупире црквене реформе које је Јосиф [1 почео остваривати, уперене у првоме реду противу католичке цркве, али које су се неизбежно преносиле и на православну цркву, и против којих је код Срба устала и материјално заинтересована црквена јерархија и непросвећени прости народ, консервативан у својим вековним навикама и у страху да се иза рефорама не крије Унија. Када државна власт укида силне празнике у православној цркви, Синод протестује и народ се буни, а Доситеј, на против, доказује колика, је материјална штета у том силном празновању. Када Јосиф П смањује власт православних архијереја, када се бракоразводне парнице преносе од конзисторија на грађанске судове, док Синод улаже протест, Доситеј доказује надмоћност грађанске власти над црквеном. Регуламентом од 1777 забрањује се Србима да и даље своје мртваце носе у отвореном сандуку и сарањују у непосредној близини саме цркве, но да их у затвореним сандуцима носе и сарањују ван вароши. Народ у дијецезама карловачкој, вршачкој и темишварској устаје против те санитарне наредбе, у Вршцу мало да владика није платио главом, злостављан од побуњенога народа. Доситеј тим поводом пише : уДокле ће сродни наши у старој простоти лежати, и из своје простоте и неразумија таковим урежденијам начални своји, која на саму његову велику ползу бивају, противстајати и возмуштавати се7 Зашто, како се што почне противу стари п за-