Srpska književnost u XVIII veku

4()() ЈОВАН СКЕРЛИЋ

просе, и то од кога; Од родитеља, обремењени с Фамилијама; од удовице која се стара, како ће кћери своје удомити ! А ко проси!... Чловек Србин! Себе тако похудшти и бедним просјаком учинити! Покор и срамота србском имену! Барем нек се одрече овог поштеног пмена, нек се како другојачије зове, и нека не срамоти род свој.“

На крају првога дела своје аутобиографије, Доситеј се пита: „оће ли што најмање вреда благочестију и православију бити, ако калуђера нестане, који нису ничим различни но црним аљинама, неженидбом и именом калуђериг Не би ли много полезније и боље било и за православије и за народ, да се сви манастири у школе и училишта преобрате, и с њиови доодтки да се воспитавају сирота народња деца, која намеравају да с вре|меном свештеници и учитељи народни буду.“ Та јозефинистичка идеја код Доситеја је тако јака да |ивгледа да су целе његове књиге писане само | противу калуђерства. И док је грађанство, чак један део и свештенства у њима уживао, природно је да су их калуђери огласили за јеретичне, спаљивали где им је који примерак допао шака, и да је још 1850 Синод у Карловцима решавао да се учине кораци како би се спречило ново, Мед»ковићево издање целокупних дела Доситејевих.

7) Политичке идеје.

У излагању политичких идеја Доситејевих потребно је претходно учинити једну напомену. Његове политичке идеје могу се видети из његових |ењига, али он у својим књигама није смео казати ЈЕ што мисли. У доба када је он живео и писао "цензура у Аустријџ била је врло строга, чак и