Srpska književnost u XVIII veku

СРПСКА КЊИЖЕВНОСТ У ХУПТ ВЕКУ 401

под Јосифом П, који, либералан у питањима вере, у унутрашњој политици био је окроз ауторитарац, не допуштајући да му се ко противи. Све књиге претходно су ишле на цензуру, која је брисала по својем нахођењу и пуштала за штампу оно што јој се свидело. Затим, Доситеј Обрадовић је имао пуно личних разлога да буде врло смотрен у писању. Мирољубив по својој природи, он је радио као Адисон у Зресфафог-у: бирао опште, невине предмете, које никога не буне ине вређају. Имајући већ против себе црквену јерархију, ти и је имао разлога да се не замери државној власти.“

Отуда његови списи садрже врло мало пау тичкога. Када је он писао дешавала се велика драма Француске Револуције, а код њега нема ни речи, ни писмена, ни алузије на те историјске догађаје. Наполеона он никако и не помиње, као 48 није ни постојао. О борбама и тражбинама срп“ скога народа, о Темишварском Сабору од 1790,

1) Има један пзузетак, једно писмо у коме Доситеј говори о сувременим политичким догађајима и где исказује своје политичке симпатије. 1807 планула је у Срему аграрна буна незадовољних сељака противу спахија, под водством Теодора Аврамовића Тицана, по коме је и добила име Тицанова Буна. Власт је против побуњених сељака послала војску која је народни отпор сломила, а сам Митрополит Стефан Стратимировић је ишао међу побуњенике у логор у Врдник да их умирује. Како је том придиком рђаво дочекан од гладних и голих сељака, и морао бевобзирце бежати, он баци анатему на Врдник. Доситеј Обрадовић, који је том приликом био у Срему, пише у једном приватном писму: „ја, дакле, и сад, те јошт како, мислим и држим непремјено да, сваки честни сослужитељ олтара и церкве от Бога дароване, може претходити само у љубве израженију а не, никада не, и у гњева накатенију. Шрошла су давно она времена кад су Шапе интердикт и друге страшне вешчи от Бога у притјежаније имале! Олепа иружна времена ! И кад таково проклетствије никад досада у роду нашем није било, ајме! нека ни сада та не буде, кад наука и просвјешченије разуму људском тако близу стоји да никаково варварство обстати у домашају њиовом не може.“ А, Гавриловић: Доситије Обрадовић, стр. 187—195.

ОРПОКА КЊИЖЕВНОСТ У ХУПШШ ВЕКУ 26