Srpska književnost u XVIII veku

СРПСКА КЊИЖЕВНОСТ У ХУПГ ВЕКУ 403

уједан просвештен владар милионе људе просвештава, прославља и на пут добродетељи и благо» получија поставља“. Он држи да је најзад дошло оно срећно доба, које је Платон сневао, када владари ФилозоФишу, а Филозофија са владарима влада. И у Русији и у Аустрији он види с једне стране владаре који хоће законитост, просвету, грађанску власт изнад црквене, верску сношљивост, реформе у корист грађанства и народа, а са друге стране племство које хоће да задржи старе средњевековне повластице и цркву, у којој Фанатици хоће верско угњетавање и држање народа у тамии невнању. Он одсудно стаје на страну владара, који му изгледају као месије човечанства. Петар Велики „блажени и преблажени велики цар Петар руски“, његов је идеал владара, и он жели целом свету владаре такога духа и одлучности. Оно што сам Доситеј мисли ставља у уста игуману Теодору Милутиновићу: »Свемогући, преблаги, вишњи творче, смилуј се на створенија своја, и таке премудре человекољубне цесаре и цесарице производи чешће на свет, који ће сву Европу, Сербију, Босну и Херцеговину, наши стари мило отечество, Булгарију, Грецију и остале Божијем рају подобне земље од тиранства, глупости и варварства избавити и ослободити.“

Катарина. П, „северна Семирамида“ фФилозоФије, заштитница Дидроа и Даламбера, која је хтела да у Русију пренесе издавање прогоњене Енциклопедије, о којој је Волтер писао: „Верујем у Катарину, једину и ако другу... у њену доброту консубстанциону и оличену њоме... верујем исто тако у њен свети дух...<, та Катарина П одушевљава и Доситеја Обрадовића. „Правично велика,

26"