Srpska književnost u XVIII veku

404 ЈОВАН СКЕРЛИЋ

Екатерина називље се втора, јер њојви второј после прве матере наше пристоји по правасходителству оно божије изреченије: Ти јеси мати живушчих на земљи“. Исто тако Фридриха | Великога, „Филозофа од Сансусиа“, назива „премудрим и добрим краљем“, а за Јосифа П, типскога представ-, ника просвећенога деспотизма, он никада имао није | довољно одушевљених похвала.

Доситијево схватање државе је просто. Друштво је организам, као н тело човеково. Цар је ум тога тела; он надгледа и заповеда да сви удови и органи правилно Функционишу. Сав проблем напретка састоји се у томе да владар буде одиста. „уман, благонараван и разуман“, а он ће цео народ водити добрим путем, и држави ће бити оно што је добар домаћин својој кући. За данашње људе није слобода, јер слобода за њих то је чинити зло и другима пакостити, но је потребна чврста рука просвећених владара и сва строгост праведних закона. уГди је највећа свобода, ту је најгоре смушченије, јер је свобода без мудрих закона и правленија дивја и зверска. Варвари варваре и неучени неучене никад нису у добар поредак довели и поставили; оће се просвештен владатељ и силни закони“.

8) Родољубље | До Доситеја Обрадовића српски национализам „има врло локалан и уско конфесионалан карактер. Крајем ХУШ века, у српском националном покрету, у колико га у опште и има у данашњем смислу речи, участвују у главном Срби из Угарске, нешто мало Срби из Горње Хрватске, дакле Срби који су, повезани верским везама, потпадали под карловач-