Srpska književnost u XVIII veku

СРПСКА КЊИЖЕВНОСТ У ХУПТ ВЕКУ 405

,

кога митрополита. Србија је пуста и ненасељена, београдски пашалук нема ни пуних 100.000 душа; Стара Србија је двема сеобама више но преполовљена, и мали део Срба остаје слаб и немоћан; у Босни и Херцеговини тама и варварство; Црна Гора у непрестаним чаркама са Турцима и у сталном страху за свој опстанак; Далмација, више талијанска но врпско-хрватска, под Млетцима, живи сасвим засебним животом. Ивмеђу појединих делова. врпскога, народа никакве везе, готово никаквог заједничког овећања. Код угарских Срба, прогоњених због вере, национално осећање ограничило се само на православље, а католици у Славонији и у Бачкој стављени сву ван националне заједнице. Око 1780 године, српско осећање ограничено је

само на православне Србе у Угарској, и нација је/

више једна вероисповест једне ограничене по» крајине.

Доситеј Обрадовић из основа мења цело то схватање. Он је много путовао и живео готово по свима српским крајевима. Он познаје српски народ иу Банату, и у Бачкој, и у Орему, у Славонији, у Хрватској, у Далмацији, у Црној Гори, у Србији. Лично својим животом, он је добио осећање велике народне заједнице. Својим широким идејама у области вере он се високо уздиже над конфесионалним охватањем национализма, и из начела, верске сношљивости развија се код њега идеја о народном јединству бев обзира на верску поделу.

Доситијев национализам знатно се разликује не само од старијег, конфесионалног и локалног

|

национализма његових претходника, но и од ускога |

и искључивога национализма, познијих романтичара

српских. Доситеј је дете космополитског ХУШ