Srpska književnost u XVIII veku

СРПСКА КЊИЖЕВНОСР У ХУПГ ВЕКУ 409

сти. Али, Орфелин, и ако је први прокламовао права народнога језика, и сам се много више служио црквеним језиком, и у томе питању није био одлучан. Човек који је први дао све разлоге за употребу народнога језика у књижевности, који се сам искључиво служио народним јевиком, био је Доситеј Обрадовић.

Од интереса је да је он почео писати народним језиком још онда када није знао све теоријске разлоге који говоре за народни језик. У манастиру је читао само на руско-еловенском, сам прича како је „наш стари словјенски језик привикао“, и било је очекивати да када почне писати

да п сам се служи црквеним језиком. Једно једино

његово писмо, писано 1769 неком јеромонаху Тео- |

досију јесте на. црквеном јевику, али то је само. један примерак. Сва његова, и најранија, преписка,

и, што је нарочито важно, прва његова књижевна дела, буквице и христоитија, писане у Далмацији, јесу на лепом народном језику којим се говори у Северној Далмацији, са талијанивмима тога говора и у јужноме наречју које је тамо у употреби. Он воли свој језик истом љубављу којом воли своју земљу и свој народ. Он осећа да је потпун, да може дати пуна израза, свом унутрашњем бићу, само када говори својим матерњим језиком. „Пишући гдишто на милом матере моје језику, не могу и жао ми је престати; воображавам себи као да сам у Сербији или у Босни, пак ми је мило које о чем с људима беседити. Други језици, које сам научио у књигама предраги су, зашто ми кажу што су учени народи и џаметни људи на свету мислили, шта ли мисле, али кад њиме беседим, представља ми се да се у туђе нешто пачам; а