Srpska književnost u XVIII veku

СРПСКА КЊИЖЕВНОСТ У ХУПГ ВЕКУ 413

само изгубити од свога знања народнога језика. Затим, он је ив почетка сав био васпитан у рускословенској књижевности, и од тих читања из прве младости, обтао му је велики број речи и реченичних обрта којих се никада није могао сасвим ослободити. Вук Караџић, рођен у једном чистом, српском крају, где се народни језик недотакнут очувао, без образовања на руско-словенском језику, у погледу језика стоји куд и камо над Доситејем. Али Вуку је било у толико лакше писати чистим народним језиком, што се бавио филологијом и етнографијом, бележио народне умотворине и обичаје, водио практичне језичне препирке. Доситеј, који се бавио Филозофијом, за стручне и анотрактне изразе које народни језик није имао, морао се служити већ готовим и код Срба одомаћеним речима из руско-словенскога језика. Али и то је он радио са уверењем да ус помоћу старога нови ће се от дана на дан у боље состојаније проводити“. Ове то не умањава велику заслугу Доситијеву: да.

је он први, са јаким разлозима, а још више својим |

добрим примером, место мртвога, хибридног и ту-' ђинског црквенога, језика унео живи и усавршљиви | народни језик.

10) Књижевне овобине

У целоме своме књижевном раду; Добитеј има као главну мисао: бити користан своме народу. Он не ставља себи у задатак да у својим књигама изражава себе, да. ствара особена, оригинална дела, која, ће му обезбедити славу у потомству. Као што у његовим очима наука није сама себи циљ, тако је и књижевност само једно средство општег духовног и моралног напретка. И у томе погледу он је