Srpska književnost u XVIII veku

НБА ЈОВАН СКЕРЛИЋ

"нема песничкога дара, версиФикација му је слаба | п његове песме су у толико песме што су распоређене на строфе и имају, не увек, подједнак број слогова пи више мање правилне сликове. Заним"љиво је да он почиње певати слободнијим п раз|личнијим метром, а не само пољским тринаестерцем као његови претходници. У неколико његових песама, у речнику, али не у метру, опажа се траг псевдокласицизма, који је тада владао у целој европској поезији. Једина два прилична стиха, у којима има узбуђења и извесне хармоније, јесу у Пђени о избавлбнио Сербле: Нејма оџа ни луди аџија! Гордељиви нејма јаничара !

Нити турски ага ни спаија! Ни њиови ножа ни анџара!

На верхови високи планина.

Нек се чују песне од јунака, По ливадам весели долина,

Сладки гласи сербски девојака.

Прозни рад Доситејев много је обилнији и бољи. И у оригиналним и у преведеним стварима „својим, он има једну велику врлину, а то је јасћност. Он се обраћа великој публици, целој нацији, свима који хоће да читају; он говори трезвене ствари, речи здравога разума, избегава све што је ма„гловито и високопарно, школски и учењачки педанЈтно, и труди ве да у писању буде што природнији, „простији и разумљивији. „Што год није чисто и јасно, вели он, не увесељава, а што не увесељава 'не може придобити срце“. Први међу Србима он је популаран писац, који пише језиком и стилом за свакоге равумљивим, и који се обраћа најширој публици, свима слојевима народним. Благодарећи