Srpska književnost u XVIII veku

и Џеј

СРПСКА КЊИЖЕВНОСТ У ХУПТ ВЕКУ

окрпљенп црквени језик, исто онако као што је епергично потиснуо црквене идеје.

У културном развитку српскога народа појава, Доситеја. Обрадовића је од епохалнога. значаја. Све до њега Срби су потпадали под духовну хегемонију Средњега Века и жпвели су у духовној атмосфери прошлости. Он прекида са том некултурном источњачко-православном традицијом, п одлази непосредно у школу просвећенога Запада и његове слободне, рационалне ихумане културе. Византијски дух ируска теологија, губе земљишта код Срба, и српски | народ улази у културну заједницу западних европсвих народа. У томе погледу, Доситеј Обрадовић је иницијатор културног и напредног западњаштва, вођ у духовном ослобођењу српскога народа од Средњега. Века и Истока п у увођењу у модерно доба и у Запад. И то му је можда највећа п најтрајнија заслуга.

Његово дело има у првом реду практичан и утилитаран карактер, онопимавише живота п стварности, почива више на пскуству но дело и једнога српскога писца до њега, но дело ретко кога српског писца после њега. Ма како он по природи бпо идеалпист, ма колико цео његов рад изгледао одблесак европске идеологије ХУШ века, ипак је он скроз позитиван дух и његове идеје имају солидну реалну подлогу и чисто практичан смер. Он није оперивао са магловитим системима и лутао у метафизичарским апстракцијама, но је остајао увек на земљи и у најобичнијој стварности, мислећи о приликама п потребама свога народа. Он има богато искуство као реткоко, јер је био „син својих дела“, сам себи прокрчио пут, самоуштвом, путовањима и у школи живота, научно оно што му се није дало да у младости

21: