Srpska književnost u XVIII veku

СРПСКА КЊИЖЕВНОСТ У ХУПТ ВЕКУ 491

Јосифа П, противу којих су се бунили и српска јерархија и прост народ. Он покушава да. Србе научи уразумно и свободно као словесни људи мислити«“, ослободити их од верскога, Фанативма и робовања јерархији, формулама, догмама и обр едима, он их учи да из вере одбаце све што је споредно, Формално, накалемљено и противно здравом разуму и човечанском достојанству, и да место живота по „страху господњем“ приме слободни п хумани морал, који изилази из природе сама човека и људских одношаја у друштву. У томе погледу, Доситеј је први рационалист пи слободни мислилац у српскоме народу, п „најрадикалнији заступник идеја Просвећивања код Јужних Словена“.') | Рођен у једном космополитском веку, космополит по својим идејама, Доситеј је ипак више но икд радио на стварању националнога. осећања у српском народу. До њега српски национализам био је чисто вероисповеднога карактера и обухватао Србе у Карловачкој Митрополији. Он први уводи у појам народне целине Србе свију крајева, без обзира на покрајине у којима живе и државе којима припадају, и Србе у Угарској, и Србе у Турској, и Србе у Црној Гори, и Србе под Млетачком Републиком. Он прокламује да вера не опредељује народност, но језик и крв, и да су исто тако Орби и католици и муслимани. То је за оно доба била нова и смела мисао, од првореднога значаја за будућност. И ако је што. жалити то је што се у ХЈХ веку та мисао није довољно схватила, и што је српски национализам још задуго задржао конфе-

1) Гље озеиторааасћеп Тлетоћитет ита Фе аштвесћеп ртасћет. Вег пл попа Гејрла, 1908; Мабћјав Мигко: ге зпазаитзећеп Тлетаћитеп. 5. 222.

чу >