Srpska književnost u XVIII veku

499 ЈОВАН СКЕРЛИЋ

сионалан карактер. Тим својпм идејама. Доситеј се истиче као творац широког национализма српског.

Доситеј Обрадовић јасније но пко види огроман значај просвете, и то просвете не ограничене на. један повлашћен сталеж но на сте слојеве пародне, нарочито на радну масу народну. Проблем општега, васпитања, ва њега је проблем целе будућности народне. Он тражи да школа не буде учионица, молитава и црквених обреда, но да се у њој младеж упути у сва корисна п практична знања, потребна, ва слободан световни живот. Из наставе он не искључује ни један сталеж, и исто тако ни један пол, п први међу Србима истиче велику националну и моралну потребу да се п женскињу даду све благодети образовања. За просветни развитак српскога народа Доситеј је био један од најзначајнијих људи, и у њему треба гледати творца сувремене народне просвете српске.

Кренувши, и правилно поставивши и решивши толика и тако важна питања народнога живота, он је био од огромнога утицаја не само на своје сувременике но пи на потоње нараштаје српске. Он је прикупио око себе целу једну школу писаца, Јована, | Мушкатировића, Еманупла Јанковића, Алексија Везилиђа, а нарочито Павла Соларића, који су спроводили пдаљеразвијалињегове идеје, делалиу правцу који је он показао. Његове идеје о црквеној реформи имале су непосредног практичнога значаја за време владе Јосифа П, када су се озго подржавале и изводиле; за доба реакције после цара реформатора, оне су изгубиле од своје актуалности, али су ипак остале толико у снази да у српскоме друштву у Угарској одржавају световни антитеократски дух, који најзад триумфује у наше дане. Али нарочито.