Srpska književnost u XVIII veku

> о

СРПСКА КЊИЖЕВНОСТ У ХУП1 ВЕКУ

шелци«“, са засебним привилегијама које се косе са, земаљским уставом,за њих су били држава у држави, и за сто година они воде огорчену борбу противу Срба. Угарска Дворска Канцеларија и угарске жупанијске власти нису престајале протестовати против изузетног правнога положаја. српскога народа, тражећи упорно да се засебне војне крајине присаједине Угарској. Како су жупанијским властима на челу били племићи, то су се они свим силама трудили да војне крајине укину и слободне сељаке српске уведу у спахијско ропство. У Бечу се поступно попуштало Мађарима, војне крајине су се укидале, власт жупанија. проширивала, и Срби све више долазили под њихову власт. У целоме ХУШ веку Мађари нису престајали Србе сматрати као зле госте у својој рођеној кући и као оруђе Аустрије у борби противу слободе Угарске. Мађари, нарочито, нису могли опростити Србима њихово држање у Ракоцијевом устанку. 9 августа, 1704, упутио је мађарски револуционар проглас Србима, позивајући их да се придруже мађарском народном устанку, »за драгу угарску отаџбину, а тиме и за своју рођену слободу“, претећи им даље: „окренете ли можда оружје противу нас, то ћемо вас онда потући и поклати, па ћемо исећи и вашу децу, само да вас тако истребимо из наше угарске отаџбине.“ Но сви ти његови позиви и претње остали су бев успеха. Срби су остали верни Аустрији и били један од главних чинилаца у угушивању мађарског устанка. У једноме писму из 1739 године, Срби из Будима, Пеште и Сент-Андреје жале се на Мађаре „који би нас радо покосили и са лица земље истребили, како сеису-