Srpska književnost u XVIII veku

498 ЈОВАН СКЕРЛИЋ

оних срећних писаца који су са висине своје слободне мисли назрели истину, и који задржавају вечиту младост истине.

Доситеј Обрадовић нам данас не пзгледа као обичан популаран писац каквих је обилно билоу ХУШ веку. Његови ученици проглашавали су га за „чрезвичајног Сербина“ п „Сербског Сократа“, а „Јован Ст. Поповић називао га је упреславним“. За Србе он је нешто више од тога, он је учитељ, рави. у библијскоме смислу речи, оно што је Јан Хус за! Чехе, и ми данас оберучке потписујемо оно што је Магазин за художество и моду писао 1835 тодине: „Што је био Волтер или Русо код Француза, дон Мигуел Сервантес Саведра код Шпањола, то је Доситеј био у српском роду“. Ако се вредност једнога писца одређује по плодности утицаја који је вршио на духове, по трагу који је за собом оставио, по користи коју је допринео своме народу, Доситеј долази на прво место међу свима књижевним радницима српским, и Павле Соларић је имао пуно права кад га је називао „просветоначалником Народа Сербеког“. И кад год се баци поглед на српску књижевност у њеном историјском развитку и на цео духовни живот српскога народа у прошлости, истиче се велика личност Доситеја Обрадовића не само као сведок онога што се учинило но и као путоказ онога што се још има учинити.

Литература: Јернеј Копитар: РГозшеј Ођтадоо, етзђет зетђазсћет Уо5· асћту авеЦет. (СћатавгетанЕ). Аппа!еп дер дагетг. ГЛетаит ита Китзђ 1810, 5. 341—850. „Јернеј Копитар: Р. Ођтадоме. Некролог. Уагематаћзсће Ви ет, 1811, % 61.