Srpska književnost u XVIII veku

436 ____ = „товен СКЕРЛИЋ

Цело дело је моралне садржине п идеје су писца педагога, који пише „јуности · славено-сербској.“ Све оне поједине песме у првоме делу чине једну духовну и моралну целину, у духу античкога стојицизма и хришћанскога одрицања од пагубних страсти. Хришћанско надахнуће је основно и главно, али оно је обилато подупрто учењима и наводима из старих Филозофа и песника. Упоредо са хришћанским еванђелистима, Везилић наводи паганске песнике, а са црквеним оцима и стојичке филозофе. У његовом спеву налазе се заједно: пророци Исаија, Јеремија и Језекиљ, псалмопевац Давид, еванђелисти Матија, Јован и Лука, црквени оци Јован Златоуст и Августин, — и Омир, Херодот, КсеноФон, Сократ, Плаут, Тит Ливије, Плиније, Хора"ције, Овидије, Квинтилијан, Плутарх, али нарочито Цицеров и Сенека.

Ма како да овај спев има битно побожан карактер, ипак овде-онде има идеја које одају "образована световњака, човека епохе Јосифа ПЦ, и једномишљеника Доситеја Обрадовића. Пре свега, он јако цени Доситеја, и он је један од првих писаца српских који су се усудили јавно похвалити јеретичнога противника калуђерства:

Неугодне истине прави љубитељу,

Досвитеју Обрадовичу, нови списатељу, Тебе многи патриоте јавно похваљујут, И во твојем отечествје видети желајут.

Цела једанаеста глава О чародђствђ, у томе погледу врло је карактеристична. ) Песник енергично удара на распрострте народне празноверице, ча-

1) Тихомир Остојић; Чарање и врачање у ХУЈЛЛ веку. Караџић, 1901, бр. 85—9.