Srpska književnost u XVIII veku

448 _ ЈОВАН СКЕРЛИЋ

река из светога писма, из Омира, Хипократа, Катона, Сенеке, Хорација, Овидија и других мањих класичких писаца, једна од митрополита Павла Ненадовића и четири од Доситеја Обрадовића. |

· Врло велики је број српеких народних пословица. Мушкатировић често обележава из кога су краја. Тако за поједине од њих вели: „бачка“ »сервијанска“, „личанска“, „потиска“, удалматинска“. За некоје бележи у коме се сталежу и реду људи говоре: упростачка«“, „херсузска«“, упустаијска, „вемљоделцев пословица“. Наводе се и класичне личности наших шаљивих прича, доскакања, и подругачица: Циганин, Ера („Ерић“) и Шијак (удосетљив као Шијак“). Шта више, Мушкатировић наводи и личности од којих је поједине речи чуо, тако у два маха наводи некога „Симу оџачара“. Народне пословице које он наводи очевидно су аутентичне, чисто народног порекла, готово исте онаке какве су се и данас сачувале. У Мушкатировићевој збирци не само да се налази велики број аутентичних народних пословица, но у њој има и народних причица, анегдота, помена о народним традицијама, па чак и стихова из народних песама.

Има једна чудновата ствар у овој збирци: то је приличан број порнографских речи и изрека. Мушкатировић као да се држао изреке које је навео да се уперо и папир не стиде“, и допустио је себи да у једној књизи, коју је посветио своме четрнаестогодишњем детету, п која је имала моралан циљ, наводи речи и ствари којима ту није било места.

Мушкатировићеве Причте имале су лепа успеха. Оне су у своје време биле радо читане, и,