Srpska književnost u XVIII veku

СРПСКА ЕЊИЖЕВНОСТ У ХУПТ ВЕКУ 449

још за живота пишчева, доживеле су два издања. На ову збирку обратио је пажњу и Јосиф Добровски, и говорио о њој у два маха,'а исто тако и Копитар. Кад је Вук Караџић прикупљао народне пословице, он се користио радом Јована Мушкатировића. Он то изрично и помиње у предговору своје књиге и вели да је у своју збирку унео из Мушкатировића оне пословице за које је чуо да ве »и по народу говоре, и оне за које нико не може рећи да су срамотне“. И одиста, што је лако видети, велики број пословица које је прво Мушкатировић забележио налазе се и у збирци Вука Караџића.

Као што је готово редовно био случај са нашим обравованим људима ХУШ века, са духовном радовналошћу „која одликује све људе онога времена, и са националним осећањем које се код Срба у то време у велико развило, Јован Мушкатировић се занимао историјом српскога народа. Још у Причтама има трага о извесном историјском внању његовом. Али поред тога, остао је траг да се он озбиљно бавио народном прошлошћу. После историје Павла Јулинца, а пре но што се појавило велико дело Јована Рајића, он је написао једно историјско дело о српском народу у Угарској. Од тога дела штампан је један одломак, и тоу Сербскомљ Летопису за 1844 годину (књ. 65, стр. 68—89), под насловом Черте сербскогљ живота у Унгарти. Уредништво је од своје стране додало ово »примјечаније“. „Ово је одломак из већег дела које је Јован Мушкатирович, Сенатор Пештански 1790 написао. Из овог се већ види, како се овај родољубац о стварима нашега народа бавио,

СРПСКА КЊИЖЕВНОСТ У ХУШ ВЕКУ 29