Srpska književnost u XVIII veku

26. ЈОВАН СКЕРЛИЋ

нису никада престајала. С времена на време, у у доба ратовања, стање српскога народа се нешто поправљало, јер су Срби чинили важан и поуздан 400 царске војске. Благодарећи Србима, који су заштитили јужну границу од Турака, Аустрија је могла сву своју пажњу и снагу да посвети својој западној граници. Срби се показују као одлични војници. 1704 године у битци код Хохштата, против Француза и Бавараца, 1716 у нападу на Букурешт, 1717 у боју код Гроцке, 1733—1785 у шпанском рату. 1740 године, цар Карло УГ оставио је својој кћери, Марији Терезији војску од 82.582 пешака и 30.979 коњаника, а од тога броја, било је 45.615 граничара који су ишли на бојно поље и 10.000 који су остајали у земљи, а од тих граничара већина били су православни Срби. У ратовима од 1740 до 1748 учествовало је 95.000 граничара, а у Седмогодишњем Рату, од 1756 до 1206:392 88.000, док су мађарски уттогтатаиг-Маопаћез“ дали свега 6.000 војника. У баварском рату око наследства, Војна Граница даје 50.000 војника. У турском рату под ЈосиФом П, бори се 84.000 граничара, а у ратовима противу Француске Револуције, од 1799 до 1801, Војна Граница је дала 100.000 војника. Срби су храбра и јевтина војска; њих је лако било реГрутовати, јер су увек били под оружјем и вазда орни на бој; одело им је било просто; због много постова мало су јели; навикнути на шумски живот, били су издржљиви и неустрашиви; међу њима није било дезертера и при јуришима нису внали за уступање. Још примитивни, са великом дозом варварства донетога са Балкана, Срби су били страшни у ратовима. „Хрвати“ су оставили страшне успомене у западним земљама где је Ау-

~