Srpska književnost u XVIII veku

СРПСКА КЊИЖЕВНОСТ У ХУПГ ВЕКУ 20

своје робље. Он пристаје у устанак, и око њега се искупља на 7.000 устаника у бекешкој жупанији. Овај аграрни и социјални покрет био јеу крви угушен. 94 марта 1736 стари Пера Сегединац, са још неколико похватаних устаничких вођа. буде ударен на точак и на муке, док му џелат није дао „ударац милости.“ Његове ишчеречене удове, са извађеном утробом и одсеченом главом, закопали су под вешалима, а труп су обесили код његове куће у Печки.

Тај неуспели покрет Пере Сегединца, који је био више социјалан но религиозио-националан, показивао је какво је било зло економско стање у коме су се налазили српски сељаци, највећи део српскога народа. По привилегији од 1691 године, Срби су признати као слободни сопственици пустих земаља које су населили. Угарски закон од 1723 године одузима, им то стечено право, ставља их под феудално право, као кметове привезане за земљу, принуђене да раде спахијска добра. Исти тај закон забрањивао је „Србима у Хрватској и Славонији да имају својих земаља. 1741 укидају се српске војничке насеобине, какве су биле у Сегедину, Петроварадину и Араду, и народ је подвргнут угарским жупанијама. На српске сељаке ударени су грдни намети.) На појединим опахилуцима морало се плаћати за довод и одвод младе,

1) Када је Аустрија 1718 године узела Србију, она је на оно · мало осиромашенога народа ударила грдне намете, порезе, десетке, монополе на со, дуван и ракију, и тако даље. Последица такве пореске системе, као и рђавога чиновништва и верскога притиска, била је, да су многи сељаци бежали у Турску и да се за време аустријске окупације становништво Србије готово преполовило. Др. Драгољуб Павловић: Фидатсија, и привреда за време аустријске владавине У Србији (од 1718 "до 1789). По грађи из бечког архива. Глас Српске Краљевске Академије 1901, ШТУ, стр. 7—8, 10, 65—68., 72—73.,