Srpska književnost u XVIII veku

30 ЈОВАН СКЕРЛИЋ

свадбарина, као у народној песми. Око 1743 године Срби, који су у Турској плаћали порез од дуката на главу, у Аустрији плаћају 40 Форината, а поред тога морају бесплатно војевати и кулучити спахијама. Српски војници бе силом нагоне да уз Дунав п Саву вуку лађе. У Срему, племићи, а нарочито кнежеви Одескалки, тако су свирепо поступали са српским сељацима, да се известан број Срба вратио натраг у Турску, налазећи да је турска власт човечнија и сношљивија.

По варошима Срби се налазе у истом бесправном положају. 173%, пештански магистрат не прима у своју скупштину и одбор „расцијанске“ грађане и забрањује да се Срби могу досељавати. 1743, Срби се жале царици да власти по слободним краљевским варошима спречавају их да праве тестаменте како они хоће. 1744, будимски Срби моле да им власти не чине сметње у отварању радњи и образовању еснафа. У Јегри, Срби су искључени из свију општинских послова, забрањује им се да се досељују и да куће купују, имања им се отимају, и они се жале српском народном Сабору од 1744 да се са њима горе поступа но са Јеврејима и робовима. У Баји, Србима се одузимају | цеховске привилегије; у Петроварадину се нагоне да плаћају аренду на своја рођена имања. Како се са Србима поступало у „слободним краљевским варошима“, нарочито тамо где их је било у мањем броју, и зашто су пропала толика српска насеља у Угарској, најбоље се види из жалбе коју су Срби у Острогону упутили српском Сабору од 1748 године.) Краљевска варош не прима их за грађане

5) Милутин Јакшић: Два српска сабора (1748 и 1749). Богослов' ски Гласник, 1908, Т, стр. 92—93.