Srpska književnost u XVIII veku

сл од

СРПСКА КЊИЖЕВНОСТ У ХУПГТ ВЕКУ

табачкога еснафа. у Сент-Андреји, патриарх Арсеније Ш вели за своје сународнике: »еште у мирно време от старине имали су на обичај мајсторско урежденије. Паки по разрушенију и по поколебанију земли отечествија нашего, како су "све своје добро оставили, тако и они свој мајсторски обичај угасе. Елмаже [7] ниње аштеив чуждеј земљи по нешто куће сградише, обаче свој обичај и мајсторско урежденије пожељеваше, видевше и от иних руфетов како предел мајсторски имају...<“) И првих година како су дошли у нову отаџбину, да не би било „конфусије и кавге“ _са иноверцима, Срби образују своје еснафе, при- | мајући у њих само Србе, као што Срби нису Ела како примани у немачке и мађарске еснафе. И та економско-национална организација најздравијих а | најраднијих делова српскога становништва. веома, много је учинила ва национално очување и развијање националне свести српске. Срби образују еснафе не само лаких, нижих и примитивних заната, но има и српских еснафа савршенијих заната, ћурчијског, абаџијског, кожарског, бојаџијског, капамаџијског, златарског. Како су били живи занати и трговине међу Србима по угарским варошима даје се наслутити по томе што је око 1710 године на 484 српске куће у Будиму било 88 српских дућана, занатлијских радионица и трговачких радњи.

Организација тих српских еснафа, по угледу на немачке и мађарске цехове, била је врло чврста, у нечему и деспотска. Еснаф је постојао не само ради одбране чисто корпоративних интереса, но

1) Гаврило Витковић: Споменици из будимског ц пештанског аржива. 36. ТУ, стр 96. 37.