Srpska književnost u XVIII veku

СРПСКА КЊИЖЕВНОСТ У ХУПГ ВЕКУ

сл ср

у свакој скорби и печали, а највише у тешкој бољезни....“ ")

Један тако радан, имућан, организован и снажан сталеж, као последицу своје економске и моралне снаге, стекао је и извесна политичка права, У угарским варошима, у Будиму, Пешти, СентАндреји, Острогону, Отолном Београду, добијају ти српски трговци и занатлије извесну општинску самоуправу, свој суд и одбор (танач), општинске чиновнике и службенике. Порез плаћају тим својим властима, у чијим је рукама и обична администрација и суђење иступа и мањих преступа. Та самоуправна власт исто тако се старала да одржава ред и морал у народу, кажњавајући по потреби и строгим казнама.

У свима борбама за верска и грађанска права и у општим културним покретима то родољубиво грађанство стајало је на челу нације. То је био најпросвећенији део народа, који је најбоље равумевао ствари, и његова реч се увек слушала. Поред тога, како је у већини случајева требало чинити материјалних жртви, како је у свима народним тражњама требало на све стране плаћати разним „господствујуштим“, то је имућно грађанство играло прву улогу у народу. Митрополити се сваки час за моралну и новчану помоћ обраћају »бировом, ешкутом, бољаром, трговцем, руфетом« српских варошких општина. Будимци су сами, 0! своме трошку, издржавали у Бечу нарочитога агента ва народне ствари. Из тог грађанства, Ка сутог по варошима од »„царствујушчег града Ви_јене« па све до „усребробогатога, Земуна“, изилазе

ђ) Устав табачког цета у ОСент-Андреји од год. 1769. Гаврило Витковић : Споменици из будимског и пештатског артива, 36. ТУ, стр. 481.