Srpska književnost u XVIII veku

56 ЈОВАН СКЕРЛИЋ

најактивнији и најодлучнији посланици на народноцрквеним саборима, представници националног отпора и културног и световног напретка у српском народу, унационалисте« и поборници рефорама Јосифа П на крају ХУШ века, мецене и присталице Доситеја Обрадовића. Они су највећи и најблагодарнији део српске читалачке публике.

Без тога света Доситеј Обрадовић и цео његов покрет не да се замислити. Његови добротвори, пријатељи и читаоци, они који су му дали могућности да живи и да издаје своје књиге, или су богати српски трговци у Бечу, Трсту, Темишвару, Араду, Новоме Саду, Огеку, разни Војновићи, Ризнићи, Куртовићи, Теодоровићи. „Ја сам искуством познао, вели Доситеј Обрадовић, у своме знаменитом писму Љубезни Харалампије, жељу, љубав, усрдије и ревност господара Новосађана и Осечана, и у Далмацији Сарајлија, и. Херцеговаца, како горећим срцем желе науку својој деци; нигда нисам био где нису ме желели и устављали...< И у издавањима својих дела он чини апел на њих: „Уздам се да ће се наћи који својему роду доброжелатељ, Сарајлија и Требињанин, Новосађанин и Осечанин, да пошље овде типографу по неколико дуката, за Дати му дрзновеније и показати му да се находе људи који желе што добро србски:на штампи видети.“ Око 1803 године српски трговци у Трсту били су одредили народном Филовофу сталну годишњу помоћ, и добар део његове сачуване преписке био је са трговцима, меценама, и пријатељима.

Трговци и занатлије и у другим случајевима, и према другим писцима показују се као пријатељи просвете и књижевности. Када су 1770 године јереј Пантелеј Хранисављевић и Тимотеј Јо-