Srpska književnost u XVIII veku

СРПСКА КЊИЖЕВНОСТ У ХУП1 ВЕКУ 50

вановић основали у Руми неку врсту средње школе, једине у целом српском народу, српско грађанство из Будима, Пеште, Сент-Андреје, Јегре, Трста, Темишвара, Вуковара, Митровице, Земуна и Осека,. новчано је стално помагало и дало материјалну могућност да се та школа обезбеди и развије.') В5бчнњљи Календар Захарије Орфелина 1783 године издао је, »0от своего малаго имјенија“, Сава Вуковић, „гражданин новосадски.“ Емануило Јанковић, у посвети свога превода Голдонијевих Терговаца, |Лајпциг, 1787), изјављује да је ово дело ове садржине превео стога да би занатлијски и трговачки момци недељом и празником имали шта. да читају. Он тврди да када би на српском језику било довољно „књига забавни, угледни, поволни, полезни и поучителни“ занатлијски и трговачки момци жудно би их читали, и „барем нека чест ови момака трчала би овим књигама, како остави ењигу или риф изљ руке...“ У предговору Злог оца и неваљалог сина, (Беч, 1789), хвали се како су Терговци у српском преводу имали много успеха, и како су радо читани и у простој читалачкој публици. Земунски грађанин Јефтимије Вукојевић помогао је знатном сумом Глигорија Трлајића да изда Нуму Помпима: онсе уза печатанје книгв ове с усердијем жертвовао«“) 1800 године осечки учитељ Стефан Рајић публиковао је у Будиму Вертоградићљ или простосербска баличмца полезними писанилми, богословними тправиламлљм, ст—

5) 0 начати и продолжени школм свлтаго-возненсенскла ружмсктл.. Прилогђ за историо народа Србскогљ. Старни рукописљ одђ непознатогђ, Голубица, 1842, стр. 275.

2) Лазар Бојић: ПЏаматникљ мужемљ у славеносербскомљ кнмжевству славнммљ. Перва чест. Будим, 1815, стр. 72.