Srpska književnost u XVIII veku

СРПСКА КЊИЖЕВНОСТ У ХУПГ ВЕКУ 59

Шанац), Кањижа, Сента, Ада, Мбл, Бечеј, Жабаљ, Чуруг, Сентомаш, Сомбор, Суботица, Арад, Ковин, Вилово, Тител и многа друга. Срби добијају земље, али, сточари и ратници, они дуго не могу да се привикну земљорадњи, но радије се баве ловом, рибарством, каткада и разбојништвом, али проводећи највише времена у ратовима, на свима границама аустријске монархије. У њиховим насељима све је било уређено по војнички; под гвозденом дисциплином капетана, њихов живот, бар у првим десетинама ХУШ века, много подсећа на козачко Запорожје.

Њихов живот је јадан и убог. Још око половине ХМШ века, њихове сеоске цркве су бедне дашчаре, без седишта, бев одежди, без утвари и ењига. После неколико десетина година живота, по збеговима и на бојним пољима, народ је готово подивљао. Од вере остао је само формализам, правноверно држање извесних обреда, нарочито дуги и строги постови, али морални живот био је врло равривен. 1690 године, у царским привилегијама било је допуштено држати празнике упо старом обичају, а по синаксару...“ Око 1700 године Срби у Угарској имали су 170 дана празника, заједно са недељама; у самом мају месецу било их је 13, бев недеља, а у јулу, у месецу великих радова, |5, такође без недеље. Другим речима: у почетку ХМШ века православни Срби су у нераду и празновању проводили готово половину године. Од 1769 тодине државна власт стала је натеривати Синод да укида толике празнике: тако је 1769 укинуто 69 мањих празника, 1774—97, а 1786 још 15, док се није дошло на данашњи број. Народ је био јако противан тим мерама, које су у осталом, нарочи-