Srpska književnost u XVIII veku

60 ЈОВАН СКЕРЛИЋ

то ва време Марије Терезије изводиле више из прозелитских католичких разлога, натерујући у исти мах да се празнују католички празници. На неколико места Срби су се бунили против тих мера, и власт је ту реФорму морала оружјем спроводити.)

Још у првој половини ХУШ века митрополити и сабори отпочињу борбу против рђавих и неморалних обичаја у народу. Митрополит Мојсије Петровић бори се против разузданости која се показивала свуда где су се људи скупљали, на славама, свадбама, даћама.) Сабор од 1730 године констатује страшно стање у коме се народ налази и предузима цео један низ мера да се. културно стање у народу подигне. Брачне везе су биле попустиле, многоженство се нарочито било раширило, и морало се сузбијати врло строгим мерама. Сабор наређује да ће се свакоме који има две или више живе жене „судити за главу.“ 3) У темишварском Банату зло је било тако велико да је државна власт морала прибећи изузетним законским мерама. Жена се сматра као ствар, домаћи роб и предмет уживања. До 1730 године жене нису имале права да иду у цркву, а 1784 загребачки генерал гроф Ђулаји пише карловачком владици Јовану Јовановићу: „прости људи вашега закона, држе своје жене само за нулу боље од стоке.“

7) Димитрије Руварац: Како је постао даналињи број заповедниг празника код Србаља, Београд, 1888; Манојло Грбић: Карловачко Владичанство, књ. ПЛ, стр. 19—56; Јован Скерлић: Јован Мушкатировић. Биографско-књижевна студија из историје српске књижевности ХУШ века, Глас РХХХ Српске Краљевске Академије, 1909, стр. 266—969.

2) Ђорђе Рајковић: Митрополит Мојсије Петровић, Биограска. слика. Јавор, 1879, стр. 1098.

8) Владимир Ћоровић: Бигамија и полигамија код Срба. Српски Књижевни Гласник, 1907, књ. Х1Х, стр. 576—580.