Srpska književnost u XVIII veku

СРПСКА ЕЊИЖЕВНОСТ У ХУПТ ВЕКУ 61

Сабор од 1780 забрањује откопавање вампира које се често дешавало, забрањује даће које су се изметнуле у теревенке у којима су се целе породице упропашћавале, и наређује да на даћама не сме бити ништа друго до чорба, и једно јело, и највише три чаше вина на главу. „Опадачи вере, поста, крста, као и они који се не исповедају и причешћују да имају доћи у затвор; они пак, који би се усудили затвор кварити, да се ради даљег каштиговања предаду грађанским властима“. Оцеви и кућне старешине морају слати недељом и празником своје синове и кћери, слуге и слушкиње у цреву. Исто тако сабор покушава да стане на пут манији за деобом, која је сиромашила и иначе сиромашни народ. Свити кораци нису имали великога успеха, и 1785 године један докуменат из тога доба констатује страховито ниско морално стање у народу, пороке, влочине и „инаја безаконија која не можемо исказати.“ Потиска милиција и сегедински грађани веле, 1785 године, у једној молби двору да је народ постао „крајње запуштен и занемарен, навикнут на крађу, отмицу и ајдуковање, одвикнут од старе добродетељи и закона правичности, немарљив за добре савете.“') Исто то констатује и митрополит Павле Ненадовић, 1759: „прескорбное облшчество нашега поведеније, церквеј божијих и монастиреј посведневноје сљедствије, проповједи слова Божија умаленије, свјашченства неискуство, добродјетелеј оскудјеније, страха Божија забвеније, в народје нестројеније, ко вејакому чиноначалију

1) Милутин Јакшић: Две парнице. (Из прошлости наше митроподије. Српски Глас (у Великој Кикинди), 1908, прилог 29 броју.