Srpska književnost u XVIII veku

62 ЈОВАН СКЕРЛИЋ

не припушченије, несогласије и пороков умноженије....<') -

Митрополити и епископи издавали су нарочите посланице противу неморала, нерада, раскоши, расипања, кићења и штетних и паганских обичаја у народу. 1743 године, Павле Ненадовић, · јоште владика, издаје наредбу својим парохијанима: да __ на гробове морају стављати крстове, а не, као што је обичај, упростаја. древеса п преслицом воздружити и некија шари прегражденија дјелати.“ Исто тако забрањује женама и девојкама да носе одвише шарено и везовима претрпано одело и наређује да вез на женским хаљинама не сме бити шири од два прста. 1759 године, као митрополит, он шиље посланицу свему калуђерству и мирском свештенству, и у њој вели да је »не без бољевни серца“ дочуо да у народу има »богопротивних чародјејанија, волхованија и бјесопочитанија“, које врши приличан број „чародјејев и волшебников.“ Он забрањује скакање кроз ватру и љуљање на љуљашкама, наређује да се људи држе прописа црвеве, а не. упјети бјесовских пјеснеј и творити игр и вејака бесчинства, паче же не чародјествовати ни к волхом и чародјејам ходити, ниже. призивати врачарице в доми своја.) 1762 године, карловачки владика Данило Јакшић, обилазећи своју епархију, забрањује славе које трају по трим четири дана и силна узајамна даривања о веридбама. и свадбама које су упропашћивале целе породице.

') Димитрије Руварац: Позиви и одзиви, или радње појединих српски артиепископа у митрополији карловачкој, око подизања српскиг школа и стварања фондова, за њитово издржавање. Прилози к историји српске школе у Аустро-Угарској. Земун, 1894, стр. 9.

») Тихомир Остојић: Доситеј Обрадовић у Хопову. Студија пз. културне и књижевне историје, Нови Сад, 1907, стр. 269—970.