Srpska književnost u XVIII veku

ОРПОКА ЕЊИЖЕВНОСТ У ХУП: ВЕКУ 65

И црква, и школа, пи државна власт, и народна, књижевност, свако са своје стране, трудили су се да. искорене народне правноверице и штетне обичаје, и подигну културу у народу. И ако сви ти напори нису били потпуно безуспешни, ипак нису донели неких великих резултата. И на крају ХУШ века култура простога народа била је врло ниска, и сав духовни напредак ограничио се на варошко становништво и духовни сталеж. За Доситеја Обрадовића и његову школу сав национални и просветни проблем био је: спустити знање и културу у те широке и тамне слојеве непросвећене масе народне.

Остали световни радови српскога народа мање су умешани у општи национални живот и мало значе у стварању српске народне културе. Племства међу Србима није било много. И што га је било, то се брзо одвајало из народне средине и одрођавало. Обично су Срби добијали племство за, заслуге на бојноме пољу, и ти официри-племићи, који су изишли из народа, имали су народнога осећања и радили на народним стварима. Но српски племићи нису из почетка били равноправни са мађарским племићима, и патријарх Арсеније 11 тражио је 1706 године: уда племићи српске народности, који су као такви већ именовани или у будуће буду по Његовом Величанству проглашени за такове — уживају сва уобичајена права, по свима градовима, местима па и манастирима њиховог обреда; нека им уз то буде слободно десетине и друге приходе од својих добара уживати“. Али, већ у другоме нараштају, њихови синови су се издвајали од народа и трудили се да животом и држањем сасвим изгледају као мађарско племство. Да би са-

СРПСКА КЊИЖЕВНОСТ У ХУШ ВЕКУ 5