Srpska književnost u XVIII veku

66 ЈОВАН СКЕРЛИЋ

крили своје плффејско порекло, поједини племићи мењали су вердф а каткада и презимена. Од свију Срба племића УХУШ веку једини важнији који је остао у народнорфредини, поред свих својих патрицијских предрас и немешке охолости, био је Сава. Текелија. Док | ранњ племство целу мађарску народну стваџ држало у својим рукама, дотле је мало, и бројем и духом и силом, српско племство дезертирало из редова свога народа, не играјући никакву улогу, немајући никаква значаја у његову животу. Једино што су показивали народнора осећања и бриге за народне ствари Срби који су стекли племство у Русији, као генерали Симеун Зорић и Неранџић, који су новчано и морално помагали књижевни, просветни и црквени напредак у својој старој домовини.

Ипак више од племства српски официри узимали су учешћа у народном животу. Срба официра има доста, и то је било од великога значаја у току народних борби око одржања привилегија. Из почетка они нису били равноправни са немачким официрима, и 1706 молио је патријарх Арсеније ПГ: „српски официри и војници њиховог народа нека се поштују као и немачки, те нека се придруже војништву потоњег народа, како код коњаништва тако и код пешаштва; исто тако нека уживају исте олакшице у работама, порезима и доважању дрва.“ То су били храбри људи, одлични војници, поуздани и одани династији, „царски људи«“ како ву их увек звали. Како је Аустрија стално ратовала, како је готово половина војске била састављена од граничара, како су Мађари били непоуздани и подозриви, то су Срби били добро гледани у Бечу, и био је знатан број Срба.